7 najčešćih grešaka pri pranju tepiha kod kuće

Tepisi su neizostavan deo svakog doma — daju toplinu, udobnost i estetsku vrednost prostoru. Međutim, upravo zato što su stalno izloženi prašini, polenu, mrvicama, dlakama i drugim nečistoćama, tepisi zahtevaju redovno i pravilno održavanje. Iako se mnogi odlučuju da ih peru sami kod kuće, nepravilno pranje tepiha može izazvati više štete nego koristi. Pogrešne tehnike, neodgovarajuća sredstva ili previše vlage mogu dovesti do oštećenja vlakana, izbleđivanja boja i pojave neprijatnih mirisa.

Greška 1: preskakanje temeljitog usisavanja pre pranja

Jedna od najčešćih grešaka koje ljudi prave jeste pranje tepiha bez prethodnog usisavanja. Na prvi pogled deluje da će voda i deterdžent “odraditi posao”, ali u praksi se dešava upravo suprotno — prašina, pesak i dlake se zadržavaju u vlaknima i pri kontaktu s vodom pretvaraju se u blato. To blato se upija duboko u strukturu tepiha i posle sušenja ostaje zalepljeno između vlakana, čineći tepih težim i tamnijim.

Šta se dešava kada se tepih pere bez usisavanja

Kada se tepih nakvasi, sve čestice prašine i peska koje su se godinama taložile u njemu postaju “cementirane” u potki. Time se ne samo otežava proces ispiranja već i oštećuju vlakna. Sitne čestice deluju kao abraziv i tokom trljanja doslovno “bruse” površinu tepiha. Rezultat je slabljenje strukture vlakana i brže habanje.
Pored toga, ako se tepih ne opere temeljno posle takvog pranja, u njemu se zadržava vlaga pomiješana sa organskim ostacima — idealno okruženje za razvoj buđi, bakterija i neprijatnih mirisa.

Zašto je to loše

Ne samo da tepih izgleda prljavo i nakon pranja, već može postati i izvor alergena. Grinje i mikroorganizmi preživljavaju u vlažnom okruženju, a to znači da nečistoće koje su ostale “zarobljene” u tepihu nastavljaju da negativno utiču na kvalitet vazduha u prostoriji.
Osim toga, ako se tepih naknadno čisti hemijskim sredstvima bez prethodnog uklanjanja prašine, hemikalije reaguju s prljavštinom i stvaraju fleke ili promenu boje.

Ispravno rešenje

Temeljno usisavanje je prvi i najvažniji korak svakog pranja tepiha. Pre nego što uopšte uzmete bilo koje sredstvo za čišćenje, tepih treba detaljno usisati u više pravaca — napred-nazad i levo-desno.
Posebnu pažnju treba obratiti na visokofrekventne zone (ulazi, hodnici, prostor oko sofe). Usisavanje treba obaviti sporim pokretima, uz upotrebu turbo četke ili nastavka sa rotirajućim valjkom. Na taj način se izvlače dlake i čestice koje su dublje u vlaknima.

Ako se radi o tepihu sa dugim vlaknima, preporučljivo je i protresti ga napolju ili preći suvom četkom da bi se dodatno izvukla prašina. Tek kada je tepih potpuno oslobođen nečistoća, može se pristupiti pranju.

Šta se radi u tepih servisu?

U profesionalnim servisima, ovaj korak se obavlja pomoću mašina za trešenje prašine koje rade vibraciono i usisno istovremeno. Takve mašine eliminišu čak i najdublje čestice peska, dlaka i prašine koje se ne mogu ukloniti običnim usisivačem.
Bez ovog procesa tepih se ne može kvalitetno oprati, jer bi svaka sledeća faza (šamponiranje, ispiranje, centrifugiranje) bila znatno manje efikasna. Tek kada je tepih potpuno oslobođen suve prljavštine, prelazi se na dubinsko pranje rotacionim mašinama i primenu hemijskih sredstava.

---

Greška 2: pogrešan izbor hemijskih sredstava

Druga, možda i najskuplja greška koju ljudi prave pri pranju tepiha kod kuće jeste korišćenje pogrešnih hemikalija. Na tržištu postoji mnoštvo sredstava za čišćenje, ali nisu sva namenjena svakoj vrsti tepiha. Mnogi posegnu za univerzalnim deterdžentima ili čak sredstvima za pločice i nameštaj, verujući da će tako bolje očistiti mrlje. Rezultat su izbledele boje, ukočena vlakna, pa čak i oštećenja potke.

Simptomi pogrešnog izbora sredstva

Kada se koriste neodgovarajuća sredstva, tepih gubi svoju mekoću i elastičnost. Vlakna postaju gruba na dodir, a boje bledunjave. Kod prirodnih materijala poput vune ili svile, javljaju se mrlje od izlivanja boja i trajna oštećenja.
Takođe, hemijski ostaci često izazivaju neprijatne mirise i mogu uzrokovati alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Ako se sredstvo ne ispere do kraja, svaki sledeći korak po tepihu dovodi do dodatnog lepljenja prašine i prljavštine.

Razlike po materijalu

Vrlo je važno znati od kog je materijala tepih napravljen. Vuneni, svileni i ručno tkani tepisi zahtevaju pH-neutralna i biorazgradiva sredstva koja ne izazivaju hemijsku reakciju sa prirodnim vlaknima. Nasuprot tome, sintetički tepisi (poput onih od polipropilena ili najlona) mogu podneti nešto jače deterdžente, ali čak i tada treba izbegavati hlorna i kisela sredstva.

Za rese i ivice tepiha koriste se posebna sredstva za izbeljivanje koja ne dolaze u kontakt sa glavnom površinom tepiha, jer bi mogla promeniti ton boje.

Ispravno rešenje

Najbolje je uvek pročitati deklaraciju na sredstvu za pranje tepiha i uputstva proizvođača. Pre nego što sredstvo nanesete na ceo tepih, obavezno ga testirajte na manjoj, neupadljivoj površini — npr. na uglu ili poleđini. Ako ne dođe do promene boje ili teksture, možete ga koristiti za ceo tepih.
Nikada ne mešajte više hemikalija, jer nepredvidive reakcije mogu izazvati izbeljivanje ili trajno oštećenje vlakana. Takođe, sredstva treba precizno dozirati — više ne znači bolje. Prevelika količina deterdženta neće očistiti tepih brže, već će se teže isprati, što dovodi do taloženja i neprijatnog mirisa.

Šta se radi u tepih servisu?

U profesionalnim tepih servisima se pre pranja identifikuje materijal i tip vlakna, a zatim bira odgovarajuće sredstvo. Koriste se pH-neutralni, biorazgradivi deterdženti koji su prilagođeni vrsti tkanine i boji. Za svilene, vunene i ručno tkane tepihe koristi se blaga hemija i niska temperatura vode kako bi se sprečilo izlivanje boja.
Posebno se tretiraju rese na ivicama, jer one zahtevaju odvojeni proces pranja i izbeljivanja. Time se izbegava neželjena reakcija i osigurava da tepih nakon pranja ostane živih boja i prijatan na dodir.

---

Greška 3: preterivanje sa količinom sredstva

Jedna od najčešćih zabluda prilikom pranja tepiha kod kuće jeste uverenje da će veća količina sredstva za čišćenje dati bolji rezultat. Mnogi misle da ako se tepih bogato zapeni ili natopi deterdžentom, to znači da će se bolje oprati. Međutim, stvarnost je potpuno suprotna — višak hemije ne čisti tepih efikasnije, već stvara sloj koji privlači i zadržava prljavštinu.

Šta se dešava kada se pretera sa sredstvom

Kada se na tepih nanese previše šampona ili pene, ostatak sredstva se ne može u potpunosti isprati, čak i ako se višestruko prelazi čistom vodom. Taj lepljivi sloj ostaje duboko u vlaknima i privlači prašinu, dlake i čestice iz vazduha mnogo brže nego što bi to činio čist tepih. Posle samo nekoliko dana ili nedelja, tepih počinje da tamni, deluje prljavo iako je upravo opran, a pod prstima postaje blago ulepljen.

Dodatni problem je što prekomerna količina deterdženta sprečava pravilno sušenje. Vlažni sloj sa ostacima hemikalija zadržava vlagu, što može dovesti do stvaranja buđi i neprijatnih mirisa, naročito kod vunenih tepiha. U najgorim slučajevima, hemijski sastojci mogu izazvati iritaciju kože, kašalj ili alergijske reakcije, posebno kod dece i kućnih ljubimaca koji se često igraju na podu.

Ispravno rešenje

Pravilno doziranje sredstva je ključno. Uvek se treba pridržavati uputstva proizvođača i ne dodavati “još malo” sredstva misleći da će tepih biti čistiji. Ako je tepih veoma zaprljan, bolje je postupak pranja ponoviti dva puta sa umerenom količinom sredstva, nego jednom sa previše hemije.
Nakon pranja, obavezno sledi produženo ispiranje čistom vodom — cilj je da se iz tepiha odstrani svaka kap deterdženta. Kod ručnog pranja to znači višestruko prelazak vlažnom krpom ili spužvom, dok se kod parnih čistača preporučuje dodatni “čisti prolaz” bez deterdženta, samo sa toplom vodom.

Takođe, ako koristite sredstvo koje peni, nikada ga ne dodajte direktno na tepih. Umesto toga, razblažite ga u vodi i nanesite pomoću raspršivača ili meke četke. Time se postiže ravnomerno nanošenje, lakše ispiranje i manji rizik od oštećenja vlakana.

Šta se radi u tepih servisu?

U profesionalnim tepih servisima, kontrola količine deterdženta i vode je precizna i automatizovana. Svaki tepih se pere mašinom koja meri koncentraciju hemijskog rastvora, a proces ispiranja se ponavlja sve dok voda iz centrifuge ne postane potpuno bistra — to je znak da u tepihu više nema ostataka sredstava.
Nakon toga sledi centrifugiranje pod velikim brojem obrtaja, čime se iz tepiha izbacuje do 95% vlage i hemijskih ostataka. Ovim postupkom tepih ne samo da bude čist na površini, već i dubinski oslobođen svih tragova deterdženta, što ga čini mekšim i mirisnijim, bez rizika od ponovnog taloženja prašine.

---

Greška 4: prekomerno kvašenje i nedovoljno ispiranje

Mnogi prilikom kućnog pranja tepiha naprave grešku tako što ga previše nakvase. U želji da temeljno operu sve mrlje, koriste previše vode i deterdženta, a potom ga ostave da se “samo osuši”. Ovaj pristup može imati ozbiljne posledice po strukturu tepiha i zdravlje ukućana.

Rizici prekomernog kvašenja

Kada se tepih natopi do potke, voda prodire duboko u slojeve koje je teško osušiti. Vlaga se zadržava u srednjem delu tepiha, između vlakana i podloge, gde nema dovoljno cirkulacije vazduha. Tu nastaju idealni uslovi za razvoj buđi, gljivica i bakterija. Nakon nekoliko dana, tepih počinje da emituje neprijatan, ustajao miris, a ukoliko se predugo suši, može doći i do truljenja potke.

Osim toga, višak vode često “raznosi” hemijska sredstva koja nisu isprana do kraja, pa se hemija taloži u srednjem sloju tepiha, dok površina izgleda čista. To stvara iluziju čistoće, a u stvari tepih postaje skladište vlage i hemijskih ostataka koji izazivaju alergije i neugodan miris čim se prostorija ponovo zagreje.

Kod tepiha od prirodnih vlakana, poput vune ili svile, prekomerno kvašenje može uzrokovati izlivanje boja i deformaciju vlakana, dok kod sintetičkih materijala često dolazi do skupljanja i talasanja površine.

Ispravno rešenje

Tepih nikada ne treba “kupati” kao tkaninu. Ključno je kontrolisano nanošenje vode i sredstva, najbolje pomoću mašine za ekstrakciju ili paročistača koji omogućavaju ravnomerno vlaženje i snažno usisavanje viška tečnosti.
Tokom ispiranja treba koristiti što jači usis ili ekstrakciju, jer time sprečavate zadržavanje vlage. Ako se tepih pere ručno, voda se nanosi mekom četkom ili sunđerom, u malim količinama, po sekcijama. Nakon toga, svaka površina se briše suvom mikrofiber krpom koja upija višak vode.

Važno je izbegavati pranje tepiha na mestu gde ne može brzo da se osuši — kupatilo, zatvoreni balkon ili prostor bez promaje nisu pogodni. Najbolje je pranje obavljati kada je temperatura viša i kada postoji mogućnost za sušenje na promaji ili ispred ventilatora.

Šta se radi u tepih servisu?

U profesionalnim servisima, nakon dubinskog pranja, tepih se ispira čistom vodom u više ciklusa i potom stavlja u centrifugu. Tokom centrifugiranja, višak vode se u potpunosti uklanja, a tepih zadržava svoju formu i boju.
Posebna pažnja se posvećuje osetljivim materijalima poput vune, svile i ručno tkanih tepiha. Njihovo ispiranje se obavlja pažljivo, uz kontrolu temperature vode i boja.
Zatim tepisi prelaze u komore za sušenje, gde se temperatura i vlaga precizno kontrolišu. Na taj način se sprečava buđ, deformacija i izlivanje boja, a tepih ostaje savršeno suv i spreman za upotrebu u roku od 24 sata.

---

Greška 5: agresivno ribanje i “trljanje mrlje”

Još jedna greška koju mnogi ponavljaju jeste snažno trljanje mrlje u pokušaju da se što pre ukloni. Nažalost, ovakav pristup češće pogoršava stanje nego što pomaže. Uklanjanje mrlja zahteva strpljenje i pravilnu tehniku, jer prekomerno ribanje oštećuje strukturu vlakana i širi mrlju dublje u tepih.

Šta se dešava prilikom agresivnog ribanja

Kada se mrlja trlja kružnim pokretima, površinski sloj prljavštine se razmazuje, a deo nečistoće prodire još dublje između vlakana. To znači da fleka postaje veća i tamnija, dok vlakna gube svoju prirodnu formu i elastičnost.
Kod osjetljivih materijala poput vune i svile, trljanjem dolazi do oštećenja površine i “ćelavih” zona, gde vlakna više ne mogu da se vrate u prvobitni oblik. Takva oštećenja su nepopravljiva, čak i ako se kasnije tepih pere profesionalno.

Ispravno rešenje

Umesto trljanja, mrlju treba tretirati tapkanjem. To znači da se sredstvo za uklanjanje mrlje nanosi na fleku, ostavi da deluje nekoliko minuta (u zavisnosti od vrste sredstva), a zatim se višak upija čistom krpom ili papirnim ubrusom.
Uvek se ide od spolja ka unutra, kako bi se sprečilo širenje mrlje. Ako je fleka veća, postupak se može ponoviti više puta dok se boja ne izjednači.
Za tvrdokorne mrlje (kafa, vino, ulje, sokovi) koriste se specijalizovani odstranjivači koji su prilagođeni vrsti tepiha i ne sadrže agresivne hemikalije. Ključno je da se sredstvo nikada ne ostavlja predugo, jer može doći do izbeljivanja vlakana.

Greška 6: neadekvatno sušenje

Jedna od najpodcenjenijih, ali i najnebezbednijih grešaka prilikom kućnog pranja tepiha jeste neadekvatno sušenje. Iako tepih nakon pranja može izgledati čist, ako se ne osuši pravilno, posledice mogu biti dugoročne — od neprijatnog mirisa i buđi, do trajnog oštećenja vlakana i razvoja mikroorganizama. Mnogi jednostavno ostave tepih da “stoji” nekoliko dana u zatvorenoj prostoriji, verujući da će se prirodno osušiti. Međutim, to je upravo ono što dovodi do najvećih problema.

Problemi neadekvatnog sušenja

Kada tepih ostane vlažan duže od 24 sata, u njegovim dubokim slojevima počinju da se stvaraju idealni uslovi za razvoj buđi i bakterija. Vlažna i topla sredina pogoduje mikroorganizmima koji se razmnožavaju unutar vlakana i stvaraju ustajao, ponekad kiseo miris. Čak i ako se površina čini suvom, unutrašnji slojevi mogu ostati vlažni još danima.

Na tako vlažnu površinu se brzo lepi prašina i sitne čestice iz vazduha, pa tepih koji je nedavno opran ponovo izgleda prljavo već posle nekoliko dana. Dugotrajno zadržavanje vlage može izazvati i promenu boje, naročito kod tepiha sa prirodnim pigmentima, dok sintetički materijali mogu postati kruti i izgubiti elastičnost.

Najopasniji efekat je pojavljivanje buđi, koja nije samo estetski problem već i zdravstveni rizik. Spore buđi izazivaju alergijske reakcije, iritaciju disajnih puteva, pa čak i ozbiljnije respiratorne probleme kod osetljivih osoba, dece i starijih ljudi.

Ispravno rešenje

Da bi se izbegli svi ovi problemi, sušenje tepiha mora biti kontrolisano i postepeno. Odmah nakon pranja tepih treba osloboditi što veće količine vode, bilo presovanjem, uvijanjem u suvu tkaninu, ili upotrebom usisivača za vodu. Nakon toga ga treba postaviti u prostoriji sa dobrom cirkulacijom vazduha i otvorenim prozorima kako bi se ubrzao proces isparavanja.

Ako vremenski uslovi ne dozvoljavaju sušenje na otvorenom, treba obezbediti veštačku cirkulaciju vazduha – postaviti ventilator ili odvlaživač u blizini tepiha, ali ne direktno na njega. Idealna temperatura za sušenje je između 20 i 25°C, uz umerenu vlagu vazduha. Nikako ne treba koristiti grejalice koje direktno duvaju u tepih, jer visoka temperatura može izazvati skupljanje i deformaciju vlakana.

Još jedan važan savet: tepih ne treba koristiti dok potpuno ne presuši. Hodanje po još uvek vlažnoj površini sabija vlakna, ostavlja tragove i uzrokuje da se prašina i nečistoća momentalno zalepe za površinu. Potpuno sušenje obično traje između 12 i 48 sati, u zavisnosti od debljine tepiha i ventilacije u prostoru.

Šta se radi u tepih servisu?

U profesionalnim tepih servisima ovaj problem je rešen preciznom kontrolom vlage i temperature u posebnim komorama za sušenje. Nakon što tepih prođe proces pranja i centrifugiranja, u kojem se uklanja i do 95% vlage, on se prenosi u komoru za sušenje. U njoj se konstantno meri nivo vlažnosti i temperatura, čime se obezbeđuje stabilno i brzo sušenje bez rizika od buđi ili izlivanja boja.

Bez obzira na godišnje doba, tepih servis može vratiti potpuno suv, mirisan i čist tepih već u roku od 24 sata. Ovakav profesionalni pristup garantuje ne samo bolji izgled, već i higijensku bezbednost i dugovečnost tepiha.

---

Greška 7: isti pristup za sve vrste tepiha

Svaki tepih ima svoju strukturu, sastav i način obrade, pa je logično da ne postoji univerzalna metoda pranja koja odgovara svima. Ipak, mnogi prilikom kućnog pranja prave upravo tu grešku – peru sve tepihe na isti način, sa istim sredstvom i istom količinom vode. Rezultat su često izbledeli, oštećeni ili deformisani tepisi koji su izgubili svoj prvobitni izgled.

Zašto je pogrešno

Tepisi se razlikuju ne samo po boji i debljini, već i po vrsti vlakana, tkanju, gustini i potki. Svaki od ovih faktora utiče na to kako će materijal reagovati na vlagu, hemiju i mehaničko delovanje. Na primer, vuna i svila su prirodni materijali koji zahtevaju blage deterdžente i minimalnu količinu vode, dok sintetički tepisi mogu izdržati jače sredstvo i dublje čišćenje.
Koristiti isti šampon ili tehniku pranja za sve vrste tepiha znači ignorisati ove razlike — što dovodi do oštećenja vlakana, izlivanja boja i skraćenja veka trajanja tepiha.

Primeri razlika među tepisima

• Vuneni i svileni tepisi – zahtevaju pH-neutralna sredstva, hladniju vodu i vrlo pažljivo sušenje. Previše vlage može izazvati skupljanje i izlivanje boja.
• Sintetički tepisi – otporniji su na vlagu i mogu se čistiti mašinski, ali im ne prija visoka temperatura, jer može deformisati vlakna.
• Ručno tkani tepisi – posebno osetljivi, zahtevaju ručno pranje i nežne četke. Mehaničko pranje može oštetiti ručno vezene niti.
• Tepisi sa visokim florom (dugim vlaknima) – traže dublje usisavanje i više vremena za sušenje, jer se vlaga zadržava unutar slojeva.
• Itisoni i tanki tepisi – peru se površinski, često suvom penom, jer su lepljeni za pod i ne smeju se prekomerno vlažiti.

Ispravno rešenje

Pre svakog pranja potrebno je identifikovati vrstu materijala i način tkanja tepiha. Ako niste sigurni, najbolje je konsultovati etiketu proizvođača ili stručnjaka iz servisa. Nakon toga birajte metod koji je najbezbedniji:

• Para – za osvežavanje i dezinfekciju sintetičkih tepiha;
• Šampon i voda – za dublje pranje otpornijih materijala, ali uz pažljivo ispiranje;
• Suva pena – za tepih u stanu koji se ne može izneti napolje ili za osetljive materijale.

Kombinovanjem ovih metoda i pravilnim doziranjem sredstava, tepih se može oprati bez rizika od oštećenja i bez gubitka boje.

Šta se radi u tepih servisu?

U profesionalnim servisima svaka vrsta tepiha prolazi individualni tretman. Pre pranja se određuje tip vlakna i boja, a zatim bira odgovarajuća kombinacija četki (meke, polutvrde, tvrde) i hemije.
Broj ciklusa pranja i intenzitet četkanja se precizno prilagođavaju debljini i strukturi tepiha. Na taj način se postiže maksimalna čistoća bez rizika od habanja. Nakon ispiranja, tepih se centrifugira i suši u komori na kontrolisanim uslovima, što je posebno važno za osetljive materijale poput svile i ručno tkanih modela.

---

Kada kućne metode nisu dovoljne

Postoje situacije u kojima, bez obzira na trud, kućno pranje ne može dati željeni rezultat. Tepih može izgledati čisto na površini, ali u njegovoj unutrašnjosti ostaju bakterije, grinje i hemijski ostaci. U tim slučajevima je profesionalni tepih servis jedino pravo rešenje.

Signali da je vreme za servis

• Uporna mrlja koja se ne uklanja ni posle više pokušaja;
• Neprijatan miris koji se javlja posle sušenja;
• Talasanje ili skupljanje tepiha posle pranja;
• Izlivanje boja i neujednačen izgled;
• Učestale alergijske reakcije kod ukućana ili kućnih ljubimaca.

Ako primetite bilo koji od ovih znakova, ne pokušavajte ponovo kod kuće – tepih zahteva dubinsko, kontrolisano čišćenje.

Šta radi profesionalni servis

1. Trešenje prašine – uklanjanje svih dubinskih čestica prašine, peska i dlaka koje kućni usisivač ne može da izvuče.
2. Dubinsko pranje rotacionim mašinama – pranje različitim četkama u zavisnosti od tipa tepiha i zaprljanosti.
3. Ispiranje u centrifugi – tepih se ispira čistom vodom dok ne prođe “test bistre kapi”, a zatim se odstranjuje vlaga do 95%.
4. Komora za sušenje – kontrolisana temperatura i vlažnost sprečavaju buđ i čuvaju boju.
5. Završno četkanje i pakovanje – vraća mekoću, poravnava vlakna i sprečava skupljanje prašine tokom transporta.

Prednosti profesionalnog pranja

Profesionalni tepih servis donosi vidljivu i dugotrajnu razliku u odnosu na kućne metode. Tepih se ne samo pere, već i ispira do savršene čistoće, bez ikakvih tragova hemije. Proces sušenja je kontrolisan, pa nema rizika od buđi, deformacije ili izlivanja boja. Pored toga, zahvaljujući rotacionim mašinama i centrifugi, tepih dobija potpuno novi izgled i mekoću, dok se njegov vek trajanja značajno produžava.

U poređenju sa improvizovanim kućnim pranjem, profesionalni servis nudi brže, bezbednije i efikasnije rešenje, uz garanciju da će vaš tepih biti temeljno opran i dezinfikovan — spreman da osveži vaš dom bez rizika po zdravlje i materijal.

Ako ste primetili da vaš tepih više ne miriše sveže, da se boje polako gube, ili da se i posle pranja zadržava neprijatan miris – to je jasan znak da je vreme da prepustite posao profesionalcima.
MobilClean tepih servis nudi kompletan tretman dubinskog i suvo-mokrog pranja za sve vrste tepiha, staza i itisona – brzo, efikasno i bez oštećenja materijala. Kontaktirajte nas danas!

Najčešća pitanja

Da li je para uvek najbolji izbor?

Ne uvek. Iako je para efikasna za uklanjanje bakterija i osvežavanje površine, nije pogodna za sve vrste tepiha. Prirodni materijali poput vune i svile mogu se deformisati pod uticajem toplote i vlage. Para je odlična za sintetičke tepihe i brzo osvežavanje, ali za dubinsko čišćenje potrebno je kombinovati više metoda, uključujući ispiranje i kontrolisano sušenje.

Kako ukloniti miris posle kućnog pranja?

Neprijatan miris obično znači da tepih nije pravilno osušen ili da su ostaci hemije ostali u vlaknima. Tepih treba ponovo osušiti na promaji ili uz pomoć ventilatora i odvlaživača. Ako se miris zadrži, neophodno je profesionalno pranje, jer se buđ i bakterije ne mogu neutralisati kućnim sredstvima.

Koliko često treba raditi dubinsko pranje?

Preporučuje se najmanje jednom godišnje, a idealno svakih šest meseci u domovima sa decom, kućnim ljubimcima ili osobama sklonim alergijama. Redovno usisavanje i povremeno osvežavanje pomažu, ali dubinsko pranje uklanja nečistoće koje nisu vidljive golim okom.

Šta ako se boje “razlivaju”?

To znači da je tepih bio izložen prevelikoj količini vode ili neprikladnom sredstvu. U tom slučaju treba odmah prekinuti pranje i osušiti tepih bez dodatnog trljanja. Profesionalni servisi, poput MobilClean-a, koriste metode ispiranja koje sprečavaju razlivanje boja i stabilizuju pigment.

Kako postupati sa starim, osetljivim ili ručno tkanim tepisima?

Ovi tepisi zahtevaju poseban i ručni tretman. Ne preporučuje se upotreba mašina, visokog pritiska vode ili jakih hemikalija. U servisima se koriste blaga sredstva i mekane četke, uz kontrolu vlage i temperature tokom pranja i sušenja.

Da li su pH-neutralna sredstva uvek sigurna?

U većini slučajeva jesu, ali čak i pH-neutralna sredstva mogu biti prejaka za osetljive materijale ako sadrže enzime ili mirisne aditive. Pre upotrebe uvek je najbolje testirati sredstvo na maloj površini tepiha kako biste izbegli neželjene reakcije.

Koliko dugo treba da se tepih suši pre upotrebe?

Sušenje traje između 12 i 48 sati, u zavisnosti od debljine i materijala tepiha. Pre ponovne upotrebe uverite se da je tepih potpuno suv i bez vlage u dubini, jer hodanje po vlažnoj površini može dovesti do deformacije vlakana i stvaranja neprijatnih mirisa.